Ukoliko mi dopustite da primetim, pa cak i ukoliko ne-sada to postaje sasvim svejedno- u pažljivo probranom, odabranom, zasigurno i gotovo skenirano-skrozirajuce biranom i odmerenom izdanju (generalno receno nasuprot konkretnom) ovdašnjih diskografsko-izdavackih magnata, a u sve turbulentnijem moru izdanja na ponudu i izvolite-dograbljenog i doslovce izronjenog izdanja Duhovi u sobi, sastava Sweeper, iz mora atraktivnih, može se po gruv ataku iz zvucnih kutija velikodušno dobiti/osetiti isto ono što se (nekako neopisivo a u stvari da) zapravo i te kako dalo naslutiti-unapred (i pre samog preslušavanja materijala, jer u pitanju su kao što rekoh, magnati!). Taj i takav gruv, na žalost ili na srecu (tu je reakcija vec individualna a osecaj samo vaš), verovali na napisanu rec ili ne, može se i mora podvesti pod jednu naizgled rogobatnu i nesvakidašnju odrednicu koja približno adekvatno sumira stanje stvari na terenu – pop punk – ali onu i onakvu, u igri bez pravila u kojoj pop halapljivo guta punk krupnim zalogajima, dopuštajuci melodicnim rock pa i rege uplivima da ovaj gust a zapravo sveden muzicki zalogaj-lakše prihvatite a da pritom uživate sa jedne strane, ili da vam od žilave a jasne (prepoznatljive, pre svega) strukture ponudenih pesama –ipak, ne pozli. Posebna, gotovo vozeca isto koliko i vodeca i noseca, osma redna numera na disku, naslov, Mislim na tebe, izdvaja se od ostatka materijala po svojoj dinamicnoj energetskoj crti ali i na momente orkestarski harmonijskim ukrasima koji daju na kompleksnosti i, što ne reci i to, pompeznosti. Pored toga, pa cak i da izuzmemo cinjenicu da zatvarajuca numera na albumu nosi poprilicno neinventivan naslov –Glupi razlozi- cini se da ona, nasuprot tome, iza svoje slojevite maske i u sebi krije jedan od retkih ali vrednih bisera (kojih, ipak,ovde, ima) ove zvucne CD kolekcije i svakako zasluzuje da bude istaknuta. Dok u pojedinim zamrznutim momentima na disketi i doslovno -srce kuca jace i u strahu – kako disk odmice ka gore pomenutoj poslednjoj numeri, stice se sve povoljniji utisak (vremenom sve afirmativniji od prvobitnog, kojeg više ne bih potencirao) jer, momci iz sastava Sweeper su svojim ostvarenjem Duhovi u sobi, pokazali dovoljno visok nivo autorske osobenosti i njoj adekvatne artificijelnosti a, opet, u okviru gore pomenutog, nesvakidašnjeg a sve prihvatljivijeg žanra i na tome ali i ne samo na tome ova muzicka prica (ne)treba da se i završi. Naprotiv. Jer, sasvim dovoljno kvalitetan i prijemcivo poletan isto kao i vedar materijal kakvog ga ovde imao piriliku doživeti ne mora ali bi trebalo da bude, od strane šireg i širokog konzumentskog auditorijuma docekan, ukoliko ne poklonickog poštovanja i sa njim-onda barem migom iskrenog odobravanja i (zaslužene) podrške. Ovo drugo zasigurno.

Milan B. Popovic
Novine za kulturu "Bestseler"